LZMK

Filmska enciklopedija

ČASOPISI, FILMSKI Filmska traka traži dalje ...

ČASOPISI, FILMSKI, časopisi specijalizirani za film. problematiku. Prvi časopisi koji dodiruju područje filma javljaju se već potkraj XIX st., u razdoblju tzv. prethistorije filma, odnosno, čak prije otkrića kinemat. načina prikazivanja filma (potkraj 1895 — projekcije braće Lumière). U njima se objavljuju napisi o inovacijama na području fotografije, u kojima se implicira njihova primjena u umijeću »pokretne fotografije«, te tekstovi u kojima se opisuju oni pionirski izumi koji su izravno u vezi s budućom film. tehnikom. Među tim časopisima najpoznatiji je »The Optical Magic Lantern Journal« koji je izlazio u Londonu od lipnja 1889. do 1902 (kasnije, 1904, mijenja naziv u »The Optical Lantern and Cinematograph Journal«; 1907. mijenja ime u »The Kinematograph and Lantern Weekly«; 1920. postaje »The Kinematograph Weekly«; prestaje izlaziti u rujnu 1971). Po otkriću temeljnih filmsko-teh. izumâ i nastanku kinematografije, prvi časopisi koji se javljaju mahom su glasila producenata (s oglasima i listama raspoloživih filmova) namijenjena isključivo zaposlenima u kinematografiji, osobito vlasnicima kinematografa (npr. američki →»Variety«, osnovan 1905). Među časopisima koji su osim oglasâ donosili i sadržaje i kritike filmova, prvi su njem. »Kinematograph« i am. »Moving Picture World« koji su izlazili od 1907. i, seriozniji od njih, brit. → »Bioscope« od 1908. I ti časopisi bogatijeg sadržaja nisu bili namijenjeni gledaocima; takvi se javljaju tek nakon 1910. u SAD, osobito zahvaljujući rasprostranjivanju tzv. sustava zvijezdâ, čija pojava uzrokuje nastanak brojnih časopisa za tzv. fanove (npr. »Picture-Play Magazine«, 1915/16). Među takvim časopisima najpoznatiji postaje → »Photoplay«, osnovan 1917, koji uz mnogobrojne reportaže iz života zvijezdâ, donosi i kritičke analize filmova. Časopisi te vrste, s tzv. trač-rubrikama (engl. gossip), sve senzacionalističkije usmjereni, javljaju se ubrzo i u Evropi, njihov broj sve više raste usporedno sa širenjem filma, a počinje opadati 60-ih godina, razvitkom i rasprostranjivanjem televizije. Najpoznatiji su od njih am. »Modern Screen« i franc. → »Cinémonde«. Oni su, posebice američki, znatno pridonijeli uspjehu pojedinih zvijezda, stvarajući željeno ili neželjeno mnijenje o njima, a njihove novinarke, npr. Hedda Hopper, Eisa Maxwell i Louella Parsons, postale su dijelom legende o Hollywoodu.

Časopisi u kojima se raspravlja o estetičkim i teorijskim problemima filma, u kojima se razina kritike filmova analitičnošću i širinom uvida izjednačuje s teorijskim i kritičkim radovima na drugim umj. područjima, počinju se javljati tek potkraj 10-ih i poč. 20-ih godina, u razdoblju tzv. zreloga nijemog filma, kada se javlja i prva veća skupina istaknutih teoretičara filma. Među prvima su oni koje u Parizu uređuje »otac francuske filmske kritike« L. Delluc: »Le Film« (1917—19), te »Le Journal de Ciné-Club« i »Cinéa« (1921—23); prvi časopis te vrste u Vel. Britaniji je → »Close-up«, koji izlazi od srpnja 1927. Njihov broj raste u zv. razdoblju; tako, među istaknutijima, u Vel. Britaniji se 1932. javlja → »Sight and Sound«, a 1934. »The Monthly Film Bulletin« (→ british film institute), u SSSR-u 1936. »Kino-iskusstvo«, u Italiji 1936. → »Cinema« i 1937. → »Bianco e Nero«. Nakon II svj. rata broj im raste, javljaju se i u zemljama sa slabijom film. tradicijom. Ujedno, oni se počinju sve više razlikovati, specijalizirajući se za sve specifičnija područja. Iako se rijetko koji od časopisa opredjeljuje isključivo za jednu određenu djelatnost (to više što se njihova usmjerenja mijenjaju), ipak je moguće razlikovati ih s obzirom na njihovu orijentaciju: (1) aktualnokritičku; (2) teorijsku (s uže estetičkih, sociol., politoloških i dr. stajališta); (3) filmsko-tehničku (npr. → »American Cinematographer« koji izlazi već od 1920). Tako, u Francuskoj izlaze → »Revue Internationale de Filmologie« (od 1947), → »Cahiers du Cinéma« (od 1951), »Image et Son« (od 1951), → »Positif« (od 1952), »Cinéma« (od 1954), »L' Avant-Scène du Cinéma (od 1961), → »Midi-Minuit Fantastique« (od 1962), »Cinéthique« (od 1969) i »Écran« (od 1972); u Italiji → »Cinema Nuovo« (od 1952), »Film Critica« (od 1952) i »Cineforum« (od 1961); u Vel. Britaniji → »Sequence« (od 1946), »Film and Filming« (od 1954), → »Movie« (od 1962), → »Screen« (od 1969), »Afterimage« (od 1970), → »Focus on Film« (od 1970) i → »Film Dope« (od 1972); u SSSR-u »Soviet Film« (od 1957) i »Sovetskij ekran« (od 1957); u SR Njemačkoj → »Filmkritik« (od 1957) i »Frauen und Film« (od 1973); u Poljskoj »Film« (od 1951), »Ekran« (od 1957) i → »Kino« (od 1966); u ČSSR → »Film a doba« (od 1954); u Švedskoj → »Chaplin« (od 1959) i »Film Rutan« (od 1969); u Danskoj »Kosmorama« (od 1954); u Madžarskoj »Filmkultura« (od 1960). Izvan Evrope: u SAD → »Film Culture« (od 1955), »Film Quarterly« (od 1958), → »Film Comment« (od 1962), »Classic Film Collector« (od 1966), »Cineaste« (od 1967), »Film Facts« (od 1969), »Jump Cut« (od 1974), → »American Film« (od 1975) i »Quarterly Review of Film Studies« (od 1976); u Kanadi → »Séquences« (od 1963) i »Take One« (od 1966); na Kubi »Cine Cubano« (od 1961); u Australiji → »Cinema Papers« (od 1969).

U Jugoslaviji, prvi se časopisi (uglavnom popularnog karaktera) javljaju 20-ih godina; tek nakon Oslobođenja počinju kontinuirano izlaziti seriozniji časopisi (npr. → »Film«, 1946, u Beogradu; → »Filmska revija«, 1950; → »Filmska kultura«, 1957; → »Film danas«, 1959; → »Ekran«, 1960; → »Sineast«, 1966; → »Film«, 1975, u Zagrebu; → »Filmograf«, 1976; »Kinotečen mesečnik«, 1978) (→ jugoslavija).

J. Ste.


Citiranje:
ČASOPISI, FILMSKI. Filmska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2019. Pristupljeno 26.5.2020. <http://filmska.lzmk.hr/Natuknica.aspx?ID=1140>.

kratice i simboli