BAZIN, André

BAZIN, André, franc. kritičar i teoretičar (Angers, 18. IV 1918 — Nogent-sur-Marne, 11. XI 1958). Završio studij pedagogije. Osnovao (sa É. Rohmerom i J. Doniol-Valcrozeom) i doživotno uređivao »Cahiers du Cinéma«; surađivao u brojnim filmskim i dr. publikacijama (»Esprit«, »Le Parisien Libéré«, »France-Observateur«, »L'Écran Français«). Po G. Sadoulu najbolji poslijeratni film. kritičar, po mnogima duhovni otac franc. novog vala i inspirator moderne teorijske misli o filmu. Proučavanje medija i kritičke stavove zasnivao je na ontološkom shvaćanju filma, uzimajući ga prvenstveno kao pokretnu fotografiju; iz toga je izvodio da je film. slika u biti realist, svjedočanstvo o čulnoj stvarnosti, na čemu počiva njezina psihol. uvjerljivost (Ontologija fotografske slike — Ontologie de l'image photographique, 1945). Tražio je reviziju učenja o »specifičnim sredstvima izražavanja« u sedmoj umjetnosti (Evolucija kinematografskog jezika — L'évolution du langage cinématographique, 1950—55) i zastupao misao o nečistom filmu (Za nečisti film: obrana adaptacije — Pour un cinéma impur: défense de l'adaptation, 1952) koji, preuzimajući teme iz dr. umjetnosti, poštuje njihove uvjetovanosti i pokušava ih vjerno dočarati na ekranu (Kazalište i film — Théâtre et cinéma, 1951). Tvrdio je da apsolutiziranje montaže, kakvo je zastupala klas. teorija pod utjecajem sovj. montažne škole, može uništiti uvjerljivost film. svjedočanstva kadgod »suština događaja ovisi o istodobnoj prisutnosti dva ili više čimbenika radnje u jedinstvenome film. prostoru (ideja o zabranjenoj montaži u ogledu Zabranjena montaža — Montage interdit, 1953-57). Propagirao je stilski postupak uporabe dubinskog kadra koji, po njegovu mišljenju, dovodi gledaoca u položaj slobodnog izbora onoga što će gledati, čime mu osigurava pojačanu mentalnu djelatnost i perceptivnu slobodu (William Wyler ili jansenist režije — William Wyler ou le janséniste de la mise-en-scčne, 1948). Nasuprot R. Arnheimu, tvrdio je da teh. usavršenja filma vode ostvarenju potpunog filma, o kojemu je platonsku ideju čovjek imao i prije izuma kinematografa (Mit totalnog filma — Le mythe du cinéma total, 1946). Podržavao je misao A. Ayfrea o neorealizmu kao utjelovljenju prave naravi medija (Filmski realizam i talijanska škola u vrijeme oslobođenja — Le réalisme cinématographique et l'école italienne de la libération, 1948). Teorijska razmišljanja najčešće nije priopćavao u posebnim teorijskim radovima, već je njima prožimao svoje kritike i oglede, potaknute pojedinačnim film. ostvarenjima. Briljantna je njegova esejistika nadahnuta koherentnim teorijskim stavom; najvažniji radovi sakupljeni su u četiri knjige Što je film? (Qu'est-ce que le cinéma?, 1958 — 62).

Ostali značajniji radovi: Orson Welles (1950); Vittorio De Sica (1951); Francuski Renoir (Renoir français, 1951).

LIT.: D. Andrew, André Bazin (Foreword by François Truffaut), New York 1978.