DELANNOY, Jean

DELANNOY, Jean, franc. redatelj (Noisy-le-Sec, 12. I 1908). Isprva radi u banci, a zatim postaje novinar. Film. karijeru započinje kao glumac-epizodist, potom se bavi montažom, snima kratkometr. filmove i asistira u igranima. Nakon prvih red. projekata — zanatski korektnih i komercijalno uspješnih filmova — počinje iskazivati veće ambicije i pretencioznost, koje, međutim, nadmašuju njegov talent, tako u filmu Vječno vraćanje (L'éternel retour, 1943); taj ga film, osuvremenjena legenda o Tristanu i Izoldi (scenarist J. Cocteau), koji jednim svojim slojem aludira i na tadašnju njem. okupaciju, privremeno uvrštava među vodeće poslijeratne franc. redatelje. Njegova pretencioznost osobito je uočljiva u izboru knjiž. djelâ koje ekranizira; tako, za Gideovu Pastoralnu simfoniju (La symphonie pastorale, 1946, scenarij J. Aurenchea i P. Bosta; Grand Prix u Cannesu), o dilemama pastora zaljubljenog u usvojenicu, odmah je zapaženo da je pretjerano hladna i akademska, no film je svejedno postigao priličan uspjeh. I filoz. spekulacije Satreova scenar. predloška za film Igra može početi (Les jeux sont faits, 1947) pokazale su se neprikladnim za redatelja koji je, u prvom redu, izvrsno poznavao svoj zanat i uspješno radio s glumcima. Sve izraženija rutina njegovih ostvarenja (iako je dobivao nagrade na film. festivalima, tako specijalnu nagradu u Veneciji za film Bogu su potrebni ljudi — Dieu a besoin des hommes, 1950) osobito je ogorčavala kritičare franc. novog vala, koji su ga žestoko napadali i apostrofirali kao jednog od nosilaca sterilne tradicije nenadahnutih ekranizacija knjiž. djelâ u poslijeratnome franc. filmu. Prihvaćajući se, međutim, skromnijih tema, posebno u žanru krim. filma, D. je stvorio i filmove trajnije vrijednosti (npr. Opsesija — Obsession, 1954; Maigret i afera Saint-Fiacre — Maigret et l'affaire Saint-Fiacre, 1959). Režirao je ukupno 36 filmova. Autor je poglavlja o redatelju u ediciji Film po onima koji ga čine (Paris 1949).

Ostali važniji filmovi: Zlatna Venera (Vénus d'or, 1938); Macao, pakao igre (Macao, enfer du jeu, 1939); Grbavac (Le bossu, 1944); Dio sjene (La part de l'ombre, 1945); Očima uspomena (Aux yeux du souvenir, 1948); Divlji dječak (Le garçon sauvage, 1951); Trenuci istine (La minute de la vérité, 1952); Napoleonov put (La Route Napoléon, 1953); Marija Antoaneta (Maria-Antoinette, 1955); Zvonar crkve Notre-Dame (Notre-Dame de Paris, 1956); Maigret postavlja zamku (Maigret tend un piège, 1958); Princeza od Klevea (La Princesse de Clèves, 1961); Carska Venera (Vénus impériale, 1962); Izuzetno prijateljstvo (Amitiés particulières, 1964); Osa nije luda (Pas folle la guêpe, 1972).