ASTRUC, Alexandre

traži dalje ...

ASTRUC, Alexandre, franc. scenarist, redatelj i teoretičar filma (Pariz, 13. VII 1923). Magistar književnosti i prava, objavljivao je film. kritike u više listova (»Combat«, »L'Écran Français«, »Cine-Digest«, »Cahiers du Cinéma«, »L' Express«), asistirao M. Allégretu i M. Achardu, pisao scenarije i režirao filmove eliptičnog stila i lit. fakture u maniri hladnog akademizma. Svoj prvi dugometr. film Grimizni zastor (Le rideau cramoisi, 1953) ostvario je kao vizualni komentar jednoga lit. teksta u kojem slika i riječ teku usporedno, ali se međusobno ne ilustriraju. Jedan život (Une vie, 1957), po G. de Maupassantu, posvetio je poteškoćama života udvoje (ženi s brakom život počinje, a muškarcu završava) s impresivnom vizualnom prezentacijom normandijskih krajolika. U Bijegu u sjenku (La proie pour l'ombre, 1960) raspravlja o ženi koja se opredjeljuje za moralnu i društv. slobodu, a istodobno osjeća neutaživu potrebu za potčinjavanjem muškarcu. Od sredine 60-ih godina A. se posvećuje radu na televiziji.

U teoriji zastupa ideju o kameri-nalivperu (le caméra-stylo), po kojoj je film. jezik u nastajanju, »najobuhvatniji i najprozirniji koji postoji«, što omogućava stvaraocu »da izrazi misao u samoj slici, u svakom pokretu likova, u svakoj njihovoj riječi, u onim kretanjima kamere koja povezuju predmete između sebe i likove s predmetima«; on će postati isto onako istančano pismo kakvo je i pisana riječ, jer će se »postupno osloboditi tiranije vizualnoga, slike radi slike, konkretnoga«. Za Astruca redatelj je »pomalo romanopisac, pomalo slikar, pomalo muzičar pa pomalo i filmski stvaralac«, i u tom smislu »nije točno da se dobar film stvara time što se izbjegava sličnost s drugim medijima«. Pod utjecajem učenja A. Bazina A. zahtijeva: »Neka nas već jednom malo ostave na miru s tim čistim filmom!«. Za Astruca film ne govori posredstvom asocijacije idejâ što ih stvaraju sukobi slikâ, kako se to činilo S. M. Ejzenštejnu, nego posredstvom »tako precizne forme da se misao ispisuje neposredno na vrpcu«, pa bi se »danas i Descartes zatvorio u sobu, ponijevši šesnaestmilimetarsku kameru i filmsku vrpcu, i sastavio bi svoju Raspravu o metodi s pomoću filma, jer bi današnja Rasprava o metodi bila takva da bi se mogla priopćiti samo filmom« (gl. djelo: Rađanje avangarde: kamera-nalivpero — La naissance d'une avant-garde: le caméra-stylo, 1948).

Ostali filmovi: Zlosretni susreti (Les mauvaises rencontres, 1955); Sentimentalni odgoj 61 (Éducation sentimentale 61, 1962); Dugi marš (La longue marche, 1966); Plamenovi nad Jadranom (Flammes sur l'Adriatique, 1968); Sartre sam o sebi (Sartre par lui-même, 1976, s M. Contatom).

Ostali teorijski radovi: Dijalektika i film (Dialectique et cinéma, 1949); Potpuni film (Le cinéma total, 1954); Film može bili samo realističan (Le cinéma ne peut être que réaliste, 1959); Što je režija? (Qu'est-ce que la mise-en-scène?, 1959).

LIT.: I. Pyriew, Entretien avec Alexandre Astruc, Paris 1960: R. Belour, Alexandre Astruc, Paris1963.

članak preuzet iz tiskanog izdanja 1986-1990.

Citiranje:

ASTRUC, Alexandre. Filmska enciklopedija (1986-90), mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2024. Pristupljeno 20.7.2024. <https://filmska.lzmk.hr/clanak/astruc-alexandre>.