VERNEUIL, Henri

VERNEUIL, Henri (pr. ime Achod Malakian), franc. redatelj armenskog podrijetla (Rodosto, Turska, 15. X 1920). U Francuskoj od djetinjstva, pohađao Školu primijenjene umjetnosti. Isprva novinar u Marseilleu, potom na radiju u Parizu. Na filmu od 1946. kao asistent redatelja (npr. R. Vernaya), potom režira kratkometr. filmove; na igranomu debitira 1951. Snima prosječno 1 film godišnje (32 do 1983) te se — vladajući teh. i zanatskim datostima medija — s lakoćom prilagođava raznim temama, raznovrsnim (čak oprečnim) žanrovima i promjenama ukusa publike; postiže niz velikih komerc. uspjeha, iskazujući — međutim — i znatno više dara no što takva produkcija zahtijeva. Ugled stječe filmovima s Fernandelom (Zabranjeno voće — Le fruit défendu, 1952; Državni neprijatelj br. 1 — L’ennemi public no. 1, 1953; Ovan s pet nogu — Le mouton à cinq pattes, 1954), s kojim i kasnije surađuje (Veliki poglavica — Le grand chef, 1958; Krava i zarobljenik — La vache et le prisonnier, 1959). U međuvremenu je zapažen melodramama sa F. Arnoul (Lisabonske noći — Les amants du Tage, 1954; Ljudi bez važnosti — Des gens sans importance, 1955); potonja — i sa J. Gabinom (kao i donekle Melodije u suterenu — Mélodie en sous-sol, 1963) — ugođajem autentično evocira djela franc. → poetskog realizma. Iz 60-ih godina ističu se ambiciozniji projekti Predsjednik (Le président, 1961) i Korak u zimu (Un singe en hiver, 1962) s Gabinom, te osobito Dvadesetpeti sat (La vingt-cinquième heure, 1967), prikaz militantnog antisemitizma, kao i akcioni (krim. i ratni) 100 000 dolara na suncu (Cent mille dollars au soleil, 1963), Vikend u Zuydcooteu (Week-end à Zuydcoote, 1964), Bitka za San Sebastian (La bataille de San Sebastian, 1967) i Sicilijanski klan (Le clan des Siciliens, 1969). U 70-im godinama ostvaruje velike komerc. uspjehe projektima sa J.-P. Belmondoom — Provalnik (Le casse, 1971), Strah nad gradom (Peur sur la ville, 1975) i U labirintu moći (Le corps de mon ennemi, 1976), dok se fantapolit. film I kao Ikar (I... comme Icare, 1979) smatra jednim od njegovih najboljih uopće. Objavio je autobiografiju Majčica (Mayrig, 1985).

Ostali važniji filmovi: Pariz, Palace Hotel (Paris-Palace-Hôtel, 1956); Veza za jednu noć (L’affaire d’une nuit, 1960); Lavovi su pušteni (Les lions sont lâchés, 1961); Zmija (Le serpent, 1973); Tisuću milijardi dolara (Mille milliards de dollars, 1982); Pohlepni (Les morfalous, 1983).

LIT.: H. Russo/Ch. Marcel, V... comme Verneuil, Bruxelles 1981.