WÓJCIK, Jerzy

WÓJCIK, Jerzy, polj. snimatelj (Nowy Sacz, 12. IX 1930). Diplomirao kameru na film. akademiji u Łódźu. Karijeru otpočinje kao snimatelj II ekipe u filmovima Kanal (1956) A. Wajde i Pravi kraj velikog rata (1957) J. Kawalerowicza, s kojima će često surađivati i kao direktor fotografije. Samostalno snima od Eroike (1958) A. Munka. Radi za mnoge vodeće polj. redatelje: A. Wajdu (Pepeo i dijamant, 1958; Samson, 1961), K. Kutza (Orden za hrabrost, 1959; Nitko ne zove, 1960), J. Kawalerowicza (Majka Ivana Anđeoska, 1961 /izrazite lik. ekspresivnosti, posebice zbog sukoba svjetla i sjene, dramatičnih pokreta kamere, te izmjene subjektivnoga i objektivnog viđenja/; Faraon, 1966 /umjerene funkcionalne vizualne spektakularnosti/), S. Róźewicza (Jeka, 1964; Westerplatte, 1967; Opalo lišće, 1975; Strast, 1977; Ris, 1981), J. Nasfetera (Moj stari, 1962), J. Morgensterna (Život još jednom, 1965), J. Hoffmana (Potop, 1974) i dr. Njegova opora fotografija postala je svojevrsnim »zaštitnim znakom« polj. tzv. crne serije. Snimio je i jugosl. filmove Uzrok smrti ne pominjati (J. Živanović, 1968), Devojka sa Kosmaja (D. Jovanović, 1972), te posebno zapaženo Krvavu bajku (T. Janković, 1969) — jedan od domaćih projekata u kojem je boja osobito zamjetljiva kao vrlo efektno izražajno sredstvo. Radi i na televiziji (npr. tv-film Igra, 1968, J. Kawalerowicza, te više tv-projekata K. Zanussija). Za svoj rad dobio je brojne nagrade i priznanja.