VUILLERMOZ, Émile

VUILLERMOZ, Émile, franc. muzikolog i historičar muzike, film. esejist, kritičar i teoretičar (Pariz, 1882 — 2. III 1960). Pisac nekoliko djela O muzici (Muzika današnjice — Musique d’aujourd’hui; Uvod u muziku — Initiation à la musique; Historija muzike — Histoire de la musique); od prve polovice 20-ih godina do 1939. bavio se i film. kritikom i esejistikom, a povremeno i teorijom, zastupajući ideje bliske → vizualizmu, osobito G. Dulac i L. Moussinacu: »Ova mašina za umnožavanje ima dušu. To je ista duša koju poznaje i muzika: ritam... U tajnom računu trajnosti jedne vizuelne teme na ekranu sećanja, na znalačkoj stazi svojih svetlosnih melodija, u uravnoteženoj složenosti svoga kontrapunktalnog rukopisa dirigent ovoga tobožnjeg mehanizma može da se potvrdi kao najtananiji, najosobeniji i najslobodniji stvaralac« (Ova mašina za umnožavanje ima dušu — Cette machine à imprimer possède une âme, 1925). Filmom vladaju zakoni simfonije, točni odnosi akcenata i kadenci, vraćanje na lajtmotive, prelaženje iz tonaliteta u tonalitet, svjetlosna melodija koja djeluje u skladu s nekim zakonitostima prijemčivosti nervnog sistema što još nisu objašnjeni (Muzika slikâ — La musique des images, 1927).