RÉVÉSZ, György

RÉVÉSZ, György, madž. filmski i tv-redatelj (Budimpešta, 16. X 1927). Nakon II svj. rata studira film na privatnoj školi V. Gertlera; nakon njezina ukidanja prelazi na budimpeštansku Akademiju za kazališnu i filmsku umjetnost, gdje diplomira 1950. Jedan od najplodnijih stvaralaca iz generacije koja se javila 50-ih godina, debitira 1954 (2x2 ponekad je 5 — 2x2 néha 5); do 1988. režirao više od 20 igr. filmova. Prvi međunar. uspjeh postiže filmom U ponoć (Éjfélkor, 1957) u kojem hrabro, bez propagandnog pristupa zalazi u aktualnu problematiku masovnih emigracija nakon sovj. intervencije 1956. Jednako je uspješan i ekranizacijama suvremene književnosti, pa Zemljom anđelâ (Angyalok földje, 1962) prema romanu L. Kassáka — prožimajući brechovskim ugođajem baladičnu proletersku pripovijest — osvaja I nagradu na festivalima u Mar del Plati i Bostonu. Njegov prvi film u boji Tri noći jedne ljubavi (Egy szerelem három éjszakája, 1967) ekranizacija je popularnog musicala (tom se žanru više puta vraća). Odstupajući od konvencionalne narativnosti, upušta se i u adaptacije knjiž. djelâ složenije strukture, kakvo je Putovanje oko moje lubanje (Utazás a koponyám körül, 1970) sa Z. Latinovitsem u gl. ulozi, autobiografski zapis F. Karinthyja o subjektivnom doživljaju teške operacije mozga (nagrađivan u San Sebastiánu). Od kraja 70-ih godina radi uglavnom za televiziju. Dobitnik je drž. Nagrade Béla Balázs.

Ostali važniji filmovi: Svečani ručak (Unnepi vaesora, 1956); Kakva noć! (Micsoda éjszaka!, 1958); Pravi čovjek (Megfelelő ember, 1959); Četvoro u bujici (Négyen az árban, 1961); Ledeni sveci (Fagyosszentek, 1962); Da (Igen, 1964); Ne (Nem, 1965); Svaki je početak težak (Minden kezdet nehéz, 1966); Lav spreman na skok (Az oroszlán ugrani készül, 1969); Marci kukavica (Kakuk Marci, 1973); Bila jednom jedna obitelj (Volt egyszer egy család, 1974); Stari (Az öreg, 1975); Najkraća krivulja između dvije točke (Két pont között a legrövidebb görbe, 1976); Tko me je vidio? (Ki látott engem?, 1977); Madžari u preriji (Magyarok a prérin, 1979, dokumentarni); Navrat-nanos (Hanyatt-homlok, 1983); Miklós Akli (Akli Miklós, 1986).