LZMK

Filmska enciklopedija

MÉLIÈS, Georges Filmska traka traži dalje ...

MÉLIÈS, Georges, franc. redatelj i producent (Pariz, 8. XII 1861 — Pariz, 21. I 1938). Sin industrijalca obuće, isprva radi u očevoj tvrtki. Zainteresiran kazalištem, nastupa neko vrijeme kao iluzionist, a 1888. kupuje kazalište Robert-Houdin koje je njegovalo iluzionizam i magiju. Za njegov je razvoj presudna 1895. godina, kada u Parizu prisustvuje jednoj od prvih javnih demonstracija cinématographea braće Lumière. Nakon što je uzalud pokušao kupiti njihov uređaj, nabavlja od Britanca R. W. Paula projekcijski aparat, a kod Kodaka vrpcu. U prvih osamdesetak filmova izravno kopira Lumièreove motive i pristup (čak su i naslovi slični: npr. Partija karata — Une partie de cartes; Dolazak vlaka na kolodvor Vincennes — Arrivée d'un train à la gare de Vincennes; Kazališni trg — Place de l'Opéra; Boulonjska šuma — Bois de Boulogne, svi 1896). Do preokreta u njegovu shvaćanju filma dolazi 1896, navodno za rutinskog snimanja na pariškim ulicama: u jednom trenutku kamera je prestala raditi, a kad je za desetak sekundi proradila prizor je bio posve izmijenjen; naime, razvivši materijal uočio je da se omnibus (koji je zapravo snimao) »magično« pretvorio u pogrebnu povorku, koja je za kratkog prekida pred kamerom zamijenila prvotni prizor. To ga je dovelo do spoznaje da se filmom može prevladati puka registracija stvarnosti. Osim maštovitog primjenjivanja i usavršavanja trikova koje su izumili drugi, za svoga je petnaestogodišnjeg eksperimentiranja i sâm dospio do mnogobrojnih otkrića: u filmu Nestanak jedne dame iz kazališta (Escamotage d'une dame chez Robert-Houdin, 1896) izmjenjuje dinamičnu fotografiju sa statičnom i izvodi trik nestanka osobe iz kadra; navodno prvi postavlja akvarij ispred objektiva da bi postigao iluziju snimanja ispod morske površine. U filmu Osvajanje Sjevernog pola (À la conquête du pôle, 1912) koji većina kritike smatra Mélièsovim najinventivnijim ostvarenjem, pojavljuje se golema mehanički pokretana lutka, dok na temelju fotogr. iskustava otkriva način kako da se na istoj slici desetak puta pojavi ista osoba. Maskama postavljenim ispred objektiva postiže dojam da ljudi gube glave, ruke ili noge a dekorom postavljenim naopako te preokretanjem film. vrpce ostvaruje efekt hodanja po stropu ili zidovima. Vrlo je zaslužan za populariziranje panorame i vožnje kamere. God. 1897. na svom imanju gradi film. studio (prvi u Francuskoj), što je posljedica uvjerenja da budućnost filma nije u dokumentarizmu, već u oponašanju kazališta (žar eksperimentatora čini ipak da njegova ostvarenja time ne gube filmičnost). Kamera mora biti strogo fiksirana »u parteru«, kako bi gledatelj mogao u cijelosti obuhvatiti »scenu«, a red. posao (mise en scène) — za čije je »uvođenje« i kasniji razvitak M. jedan od najzaslužnijih — treba vjerno slijediti principe postavljanja kaz. predstava. M. dolazi do zaključka da svakom snimanju mora prethoditi pisani tekst (scenarij), a shvaća i nužnost definiranja svih ostalih činitelja važnih za izvršenje red. posla: glumaca, maske, kostima, dekora, tehnike (koju na filmu dobrim dijelom »zastupaju« optički trikovi), te podjele na prizore i činove.

U skladu s tim otkrićima (a i s duhom kazališta Robert-Houdin) su i sadržaji njegovih filmova zasnovanih na trikovima, a s tematikom misterijâ, čarolijâ i opsjenarstva (kojima inaugurira žanr → filma fantastike). Već i naslovi određuju sferu zanimanja: npr. Mefistov laboratorij (Le cabinet de Mephistofélès), Halucinacije alkemičara (L'hallucination de l'alchimiste), Ukleta krčma (L'auberge ensorcelée) i Začarani dvorac (Le château hanté), svi 1897, te Čarobnjak (Le magicien) i Umjetnikov san (Rêve d'artiste), oba 1898. Potkraj XIX st. M. počinje iskazivati izrazitu sklonost i prema žanru rekonstruiranih aktualnosti. U vrijeme špijunske afere majora Dreyfusa snima angažirani polit. film Afera Dreyfus (L'affaire Dreyfus, 1899), a neke njegove rekonstrukcije čak prethode stvarnim događajima (tako je Krunidba kralja Edwarda VII — Couronnement du Roi Édouard VII, 1902, snimljena tjedan dana prije ceremonije). S uspjehom se okušao i u žanru pov. filma; ističe se Ivana Orleanska (Jeanne d'Arc, 1900) sa oko 500 glumaca i statista. Njegovo je najpoznatije ostvarenje znanstvenofantastični film Put na Mjesec (Le voyage dans la Lune, 1902); koristeći cjelokupno dotadašnje red. iskustvo (makete, trikovi, vožnje), u petnaestak min (260 m) uspijeva ispripovijedati priču o pripremama, letu i dolasku rakete na Mjesec, boravku i čudnovatim doživljajima na njemu, te povratku sa spuštanjem u more; ta slobodna adaptacija djelâ J. Vernea i H. G. Wellsa isticala se, osim za ono doba bogato razrađenom fabulom, i blagim podsmijehom znanosti i znanstvenicima. Djelo je prihvaćeno s velikim oduševljenjem, osobito u SAD, gdje je Th. A. Edison (bez autorova pristanka) izradio i prodao na stotine kopija.

Poč. 10-ih godina zanimanje za Mélièsove filmove opada, pa on ubrzo dolazi u ekon. ovisnost o tvrtki Pathé. Gotovo na rubu siromaštva, 1923—32. radi kao prodavač u trgovini igračaka na Montparnasseu. Tek poč. 30-ih godina 2 novinara skreću pažnju na golem značaj njegova djela, pa mu je 1931. dodijeljen orden Legije časti, a osobno A. Lumière odaje mu priznanje kao tvorcu kinemat. spektakla (kao što je to, već ranije, učinio i D. W. Griffith). God. 1932. Kinematografsko udruženje za uzajamnu pomoć dodjeljuje njemu i supruzi Jeanne d'Alcy (zvijezdi kazališta Robert-Houdin i mnogobrojnih Mélièsovih filmova) stan i penziju, pa ostatak života provodi u relativnom blagostanju.

Samo 2 godine po izumu cinématographea, M. je svojim djelovanjem i otkrićima zapravo omogućio »drugo rođenje filma« — kao umjetnosti. Naime, Lumièreovu dokumentarizmu zasnovanom na registraciji prizorâ iz života suprotstavio je proizvode fantazije gotovo u cijelosti sačinjene po načelima fikcionalizma; ta će opreka s kraja XIX st. ostati popratna konstanta i svih daljih faza razvitka filma kao industrije i umjetnosti. Jedan od najznačajnijih pionira filma, snimio je više od 500 filmova, od kojih je do naših dana sačuvan tek manji dio.

Ostali važniji filmovi: Umišljeni bolesnik (Le malade imaginaire, 1897); Pigmalion i Galateja (Pygmalion et Galathée, 1898); Kušnje sv. Antuna (Les tentations de Saint-Antoine, 1898); Kleopatra (Cléopâtre, 1899); Cagliostrovo zrcalo (Le miroir de Cagliostro, 1899); Krist hoda površinom vode (Le Christ marchant sur les flots, 1899); Pepeljuga (Cendrillon, 1899); Sedam smrtnih grijeha (Les sept péchés capitaux, 1900); Coppélia (1900); Nezgode aeronauta (Mésaventures d'un aéronaute, 1900); Nemoguće svlačenje (Le déshabillage impossible, 1900); Mala Crvenkapica (Le petit Chaperon Rouge, 1900); Modrobradi (Barbe-Bleu, 1901); Erupcija vulkana na Martiniqueu (L'éruption volcanique à la Martinique, 1902); Čovjek s glavom od kaučuka (L'homme à la tête de caoutchouc 1902); Leteća žena (La femme volante, 1902); Gulliverova putovanja (Le voyage de Gulliver à Lilliput et chez les géants, 1902); Robinson Crusoe (Les aventures de Robinson Crusoe, 1902); Tri mušketira (Les mousquetaires de la Reine, 1903); Proročište u Delfima (L'oracle de Delphes, 1903); Čudovište (Le monstre, 1903); Čarobna svjetiljka (La lanterne magique, 1903); Faust i Margareta (Faust et Marguerite, 1904); Sirena (La sirène, 1904); Vječni Zid (Le Juif errant, 1904); Palača iz »Tisuću i jedne noći« (Le palais de »Mille et une nuit«, 1905); Tower (La Tour de Londres, 1905); Fantastični dirižabl (Le dirigeable fantastique, 1906); Anarhija kod lutaka (L'anarchie chez Guignol, 1906); Hamlet (1907); 20 000 milja pod morem (Vingt mille lieues sous les mers, 1907); Tunel ispod kanala La Manche (Le tunnel sous La Manche, 1907); Tartarin Taraskonac (Tartarin de Tarascon, 1908); Fantastične iluzije (Les illusions fantaisistes, 1909); Lagarije baruna Münchhausena (Les hallucinations de baron de Münchhausen, 1911).

LIT.: M. Bessy/L. Duca, Georges Méliès, mage, Paris 1945; G. Sadoul, An Index lo the Creative Work of Georges Méliès, London 1947; G. Sadoul, Georges Méliès, Paris 1961; C. Fernández Cuenca, Georges Méliès (1861—1938), Madrid 1963; S. Brakhage, The Brakhage Lectures (Méliès, Griffith, Dreyer, Eisenstein), Chicago 1972; P. Hammond, Marvellous Méliès, New York 1975; G. Sadoul, Lumière et Méliès, Paris 1985.

Pe. K.


Citiranje:
MÉLIÈS, Georges. Filmska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2019. Pristupljeno 14.7.2020. <http://filmska.lzmk.hr/Natuknica.aspx?ID=3419>.

kratice i simboli